Gašo Knežević

U svetu konflikata, razni su načini njihova rešavanja koji su zanimljivi i pravnoj i vanpravnoj književnosti. Uz delovanje sudstva, sve više se popularizira i delovanje arbitraže i mirenja, koji se često smatraju alternativnim načinom rešavanja sporova. Međutim, proučavajući ARS treba zaključiti kako je suština ARS-a u pregovorima i suglasnosti oko razrešenja spora. Iz tog razloga ne može se reći da arbitraža uvek pripada svetu ARS-a, ona jest alternativni način samo ako je dovršena materijalnopravnim poravnanjem zaključenim pred medijatorom, a u instituciji arbitraže (za razliku od adjudikativnog arbitražnog postupka). Medijacija, s druge strane, uvek pripada alternativnom načinu rešavanja sporova, jer u svojoj suštini jest sporazumno rešavanje konflikata.
Kada se govori o razlici javne i privatne pravde, govori se o poreklu ovlašćenja (mandata) i statusu lica koje odlučuje o razrešenju sukoba. U sferi javne pravde stranke obraćaju državnoj instituciji, koja crpi svoja ovlašćenja iz suvereniteta države, a u sferi privatne pravde stranke se opredeljuju za privatna lica ili institucije, koji svoja ovlašćenja crpu iz volje stranaka. Iz navedenoga proizlazi da arbitraža pripada privatnoj pravdi, čak i kada je reč o arbitraži pri privrednoj komori, a medijacija samo kada je dobrovoljna, a ne i kada je zakonski ili sudski nametnuta.

Ključne riječi
arbitraža; alternativno rješavanje sporova; mirenje; privatna pravda

Puni tekst članka dostupan na